Sa­mo pri­je po­la vi­je­ka sko­ro da ni­je bi­lo se­o­ske ku­će u zla­ti­bor­skom kra­ju ko­ja ni­je ima­la vo­lo­ve. S nji­ma su do­ma­ći­ni ora­li nji­ve, iz­vla­či­li gra­đu iz šu­me a za­tim je na ko­li­ma sa dr­ve­nim toč­ko­vi­ma, na lo­tra­ma ili ka­na­ta­ma, od­vo­zi­li u Šu­ma­di­ju i otu­da se vra­ća­li na­to­va­re­ni dža­ko­vi­ma ži­ta. Da­nas u dva­de­se­tak zla­ti­bor­skih se­la vo­lo­vi mo­gu da se iz­bro­je na pr­ste. I lju­di je sve ma­nje, se­o­ske ku­će su za­man­da­lje­ne jer su sta­ri­ji po­mr­li a mla­di – da­nas i oni u go­di­na­ma – na­šli su uhlje­bljenje u gra­do­vi­ma. Od Uži­ca do Be­o­gra­da i da­lje po či­ta­vom svi­je­tu. I na Ro­lan Ga­ro­su u Pa­ri­zu ovih da­na vi­jo­ri se srp­ska za­sta­va u ru­ka­ma Zla­ti­bor­ca ko­ji je pri­je če­ti­ri de­ce­ni­je iz ovog kra­ja oti­šao u svi­jet.
Kao uspo­me­nu na to vri­je­me, ka­da se i se­o­ski do­ma­ćin ci­je­nio po to­me da li ima vo­lo­ve u šta­li, u zla­ti­bor­skom se­lu Ja­bla­ni­ca or­ga­ni­zu­je se u ne­dje­lju, 7. ju­na, se­o­ski vi­še­boj – Sa­bor tra­di­ci­je zla­ti­bor­skog kra­ja. Iz­me­đu osta­log, se­o­ski do­ma­ći­ni će se nad­me­ta­ti u vu­če­nju tru­pa­ca na vla­ci sa vo­lov­skom i konj­skom za­pre­gom, u ruč­nom stru­ga­nju te­ste­rom kla­da­rom i ruč­nom stru­ga­nju du­be­ćom te­ste­rom. U cen­tru Ja­bla­ni­ce, gdje se ova ma­ni­fe­sta­ci­ja odr­ža­va već de­se­ti put, bi­će po­sta­vlje­na dr­ve­na skulp­tu­ra vo­lo­va u jar­mu u pri­rod­noj ve­li­či­ni. Na­pra­vio ih je sa­mo­u­ki va­jar Mi­la­din Le­kić iz se­la Šlji­vo­vi­ca, u svom ate­ljeu-ga­le­ri­ji u Bra­ne­škom po­lju kraj ma­gi­stral­nog pu­ta Uži­ce – Vi­še­grad.
To je sa­mo jed­na u ni­zu ogrom­nih i ve­o­ma vri­jed­nih dr­ve­nih skulp­tu­ra ko­je je ura­dio ovaj istin­ski maj­stor. Ne­ke se na­la­ze u ino­stran­stvu, a di­je­lo­vi stil­skog na­mje­šta­ja, če­sto sa srp­skim gr­bom, li­ko­vi­ma kra­lje­va ili sve­ta­ca, da­nas kra­se pri­vat­ne pro­sto­ri­je u Sr­bi­ji, Cr­noj Go­ri i Re­pu­bli­ci Srp­skoj.
– Vo­lo­ve su „na­ru­či­li“ Ja­bla­ni­ča­ni, i do­vu­kli su mu pred ate­lje-ga­le­ri­ju ogrom­ne bre­sto­ve trup­ce, od ko­jih sam fi­gu­re pra­vio u jed­nom ko­ma­du. Ra­dio sam ih pu­na dva mje­se­ca, po de­set sa­ti dnev­no, a utro­še­no je če­ti­ri ku­bi­ka tru­pa­ca. Bre­sto­vo i hra­sto­vo dr­vo su naj­tvr­đi, i za­to sve skulp­tu­re ko­je će bi­ti iz­lo­že­ne na otvo­re­nom ra­dim od tog dr­ve­ta da bi du­že tra­ja­li. Ina­če – pri­ča Mi­la­din za „Dan“ – kup­ci mi naj­če­šće na­ru­ču­ju, ili uzi­ma­ju već go­to­ve fi­gu­re ov­dje u ate­ljeu, se­lja­ka sa srp­skom šaj­ka­čom. I to u svim ve­li­či­na­ma, od naj­ma­nje fi­gu­re, vi­so­ke tri­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra, do one u pri­rod­noj ve­li­či­ni. Mno­go lju­di svra­ća ov­dje, i svi se odu­še­vlja­va­ju onim što ra­dim. Ja čak stig­nem da im sve li­je­po ob­ja­snim, da od­go­vo­rim na sva­ko pi­ta­nje, jer su po­sje­ti­o­ci ve­o­ma ra­do­zna­li. In­te­re­su­je ih sva­ki de­talj ve­zan za na­sta­ja­nje ovih fi­gu­ra ko­ji­ma sam po­sve­tio či­tav ži­vot.
Po­red skulp­tu­ra od dr­ve­ta Mi­la­din Le­kić ra­di i stil­ski na­mje­štaj i iko­ne u du­bo­re­zu. Broj­nim po­sje­ti­o­ci­ma on po­ka­zu­je i fo­to­gra­fi­je 12 „car­skih“ sto­li­ca u kom­ple­tu sa ogrom­nim sto­lom, sve u du­bo­re­zu i sa srp­skom kru­nom, gr­bom, kr­stom i dru­gim de­ta­lji­ma, ko­je je pri­je de­ce­ni­ju i vi­še ura­dio za kup­ca iz Be­o­gra­da. Iz Be­o­gra­da, ka­že Mi­la­din, je naj­vi­še ku­pa­ca. To je ogro­man i iza­zo­van po­sao, i što je naj­va­žni­je kup­ci su uvi­jek ve­o­ma za­do­volj­ni. Tre­nut­no Mi­la­din pra­vi tru­ba­ča od ogrom­nog hra­sto­vog trup­ca vi­si­ne sko­ro tri me­tra i preč­ni­ka od jed­nog me­tra. Tru­pac je do­ve­zen pred nje­gov ate­lje-ga­le­ri­ju i us­pra­vljen uz po­moć di­za­li­ce. Tre­nut­no je na nje­mu go­to­va sa­mo gla­va, a tru­bač mo­ra da bu­de za­vr­šen pri­je po­čet­ka Sa­bo­ra u Gu­či. Na na­še pi­ta­nje mo­že li da se ži­vi od ovog ve­o­ma na­por­nog ali li­je­pog po­sla, Mi­la­din ka­že:
Pa evo, ja ži­vim. Imam po­ro­di­cu, su­pru­gu Anu i na­še dje­ča­ke Mi­ha­i­la i Mom­či­la.
Ne­po­sred­no uz ate­lje-ga­le­ri­ju u ko­joj im je i stan Mi­la­din ima i pla­ste­nik, a uveo je i gri­ja­nje. U ga­le­ri­ji je tre­nut­no tri­de­se­tak ra­zno­vr­snih ali ve­o­ma za­ni­mlji­vih fi­gu­ra, na­sta­lih u pro­te­klih ne­ko­li­ko mje­se­ci. Ljet­nja tu­ri­stič­ka se­zo­na je na pra­gu, pa on sva­ki tre­nu­tak ko­ri­sti da ura­di što vi­še i spre­man do­če­ka tre­nut­ke ka­da se ov­dje za­u­sta­vi isto­vre­me­no po de­se­tak vo­zi­la. Dok smo mi na­pu­šta­li ga­le­ri­ju-ate­lje Mi­la­din se već do­hva­tio ra­ma ko­ji dr­vo­re­zba­ri za ogle­da­lo, za kup­ca iz Be­o­gra­da, ve­li­či­ne 220x100 cen­ti­me­ta­ra.
Sve­ti­slav Ti­ja­nić